Младић се налази усамљен у срцу дивљине, а његове мисли лутају до величине његове мушкости. Мучи га уверење да његов сићушни мали пенис није ништа о чему треба писати кући. Његова фрустрација расте док се бори да пронађе било какав привид задовољства из сопственог додира. Његови удари постају све беснији, његов дах застеже док покушава да наговори неку врсту одговора од свог малог пениса. Али шума и даље ћути, осим шуштања лишћа и удаљених позива птица. Његово тело се напије, његова рука се убрзава на његов пулсирајући члан док очајнички тражи олакшање. Ипак, задовољство остаје неухватљиво, његов мали пенис у стању да испоручи задовољство за којим жуди. Преплављен сопственом неадекватношћу, не може а да се не запита да ли нешто фундаментално није у реду са њим.
