Kada se osećam anksiozno, pronalazim utehu na najneočekivaniji način.Ponekad, jedino olakšanje koje mogu da pronađem je kroz umirujući dodir sopstvenih usana na moju pulsirajuću želju.To je čudan osećaj, mešavina zadovoljstva i bola koji samo ja mogu u potpunosti da cenim.Danas sam se osećala posebno na ivici, nervi su mi pokidali i telo koje je vrištalo za oslobađanje.Našla sam se sama, moji uobičajeni partneri nigde se ne nalaze.Ali umesto da dozvolim da moja frustracija zagnoji, odlučila sam da se prepustim sebi.Kleknula sam pred svoj odraz, oči su mi se zaključale svojim dok sam počela da zadovoljavam sama sebe ustima, usnama i jezikom koji se kretao u ritmu koji sam samo ja znala.Osećaj je bio intenzivan, neodoljiv, ali upravo ono što mi je trebalo da smirim ubrzano srce.I dok sam svršavala, znala sam da je to rešenje koje će uvek biti na dohvat ruke.
